Бијели штап основ за лични успјех особа оштећеног вида

Линдон Џонсон некадашњи Амерички предсједник 1964 године је 15.октомбар прогласио за Међународни дан „Бијелог штапа“ „Wхите Цане сафетy даy“, који се обиљежава широм свијета. А чи ји је циљ подићи свијест у цијелом друштву о правима и потребама особа оштећеног вида, као и обавезама заједнице према њима. 2011. године је Међународни дан бијелог штапа назван и као Дан равноправности Американаца са потпуним оштећењем вида.
„Бијели штап“ је аутентично средство тј. помагало, које особама са оштећеним видом омогућује самостално кретање на познатим теренима. Да би штап стварно био помагало ове особе морају проћи обуку за самостално кретање уз помоћ „бијелог штапа“ током које се савладавају основне технике и вјештине кориштења штапа, основна саобраћајна правила и конфигурација терена којим ће се самостално кретати. „Бијели штап“ је први корак ка самосталности и слободи особа оштећеног вида и основ за лични успјех.

Да би особа оштећеног вида имала максималну корист од „Бијелог штапа“ неопходно је да јој тај штап одговара. Висина штапа се мора прилагодити висини особе која га користи. Правило је да је одговарајући штап ако крај његове дршке достиже до грудне кости особе која ће га користити Свако непоштовање овог правила отежава особи правовремено лоцирање препреке и могућност повреде се повећава. Постоји неколико врста „Бијелих штапова“ и то: једнодјелни штап, склопиви штап, штап на склапање (расклопиви), штап на развлачење (телескопски), ласерски штап, штап ходалица. Сви ови штапови уз поштовање правила су веома квалитетна помагала за самостално кретање ових особа. Штапови се састоје од три основна дијела. А то су дршка, тијело и врх (кугла) штапа. С тим што кугле могу бити израђене од различитих материјала (пластике, метала, керамике…), а могу бити и различитих облика у зависности од врсте терена, временских услова и врхови могу бити округлог, ваљкастог облика, облика велике лопте (р: 30мм за снијег), облика диска и пуно различитих облика за различите намјене. Врхови могу бити статични и покретљиви. Од свих ових модела и изведби најхитније је да комплетан бијели штап одговара његовом власнику и да га усваком тренутку на што сигурнији и безбједнији начин доведе до циља.
Шест разлога због којих би особе оштећеног вида требале да користе Бијели штап при кретању су:

1. Особа оштећеног вида која се креће уз помоћ Бијелог штапа, не само што околину упозорава на свој инвалидитет, него, што је важније, прихвата и признаје стање у коме се налази, оштећење вида. У разрешавању тешкоћа које намеће оштећење вида, први корак мора бити прихватање оштећења вида, па тек онда способност мирног сагледавања сваке тешкоће и њихових разумних решења;
2. Оштећење вида је прихватљив, уважавајући инвалидитет. Ношење штапа се уважава, и сасвим је нормално за особе са оштећеним видом да носе штап;
3. Зашто ипак доминира одбацивање оштећење вида? Од давнина се оштећење вида представља као беспомоћност. Тај тренд се и данас наставља кроз рекламу, филмове и већина ових лица схвата да нема ништа заједничког са негативним стереотипима подпуно оштећење вида. С тога је најчешћа њихова реакција одбијање признања да имају проблема с видом. Право решење је у прихватању стварности онога што смо кроз властито људско достојанство;
4. Куд год да кренемо, треба да понесемо Бијели штап. Важно је да нас други идентификују као особе са оштећеним видом у смислу правилног односа, понашања и наше личне безбједности. Идентификујући наш инвалидитет на овај начин, умањићемо и избјећи бројне непријатне ситуације у којима се можемо наћи без Бијелог штапа. Особа са Бијелим штапом која пита и тражи нешто што је уочљиво, поштеђује себе и особу без оштећења вида увреда. Због тога што оштећење вида није тако присутан инвалидитет, Особе без оштећеног вида можда неће бити у стању да схвате идентификације инвалидитета;
   05 Многе особе оштећеног вида погрешно вјерују да изгледају нормалније без бијелог штапа. Чињеница је да околина може превидјети њихов инвалидитет и помислити да је ријечч о нечем другом: менталној ретардацији, пијанству, неписмености. Дакле, боље за особе са оштећеним видом да свој инвалидитет идентификују, јер ће само тако избјећи неизбјежним последицама погрешне идентификације.
5. Циљ кретања уз помоћ бијелог штапа је стицање личног повјерења и уздања у властите моћи. То ћемо постићи уважавањем оштећења вида као инвалидитета, учењем добрих техничких вјештина и прихватањем изазова да се бавимо свим пословима за које нисмо вјеровали да бисмо их могли обављати. Чините све што ће вас довести до овога циља.

Текст приредила Славица Самарџић, директор Невладине организације „Бијели стап“ – Никшић