Историјат Брајевог писма и његов значај у животу особа са оштећеним видом


У историји је било неколико покушаја да се особама са потпуним оштећењем вида омогући приступ писаној ријечи. Први у низу истих учинио је оснивач француског Института за особе са оштећеним видом, професор калиграфије Валентин Аји (1745./1822.). Полазећи од претпоставке да особе са оштећеним видом могу читати рукама. Али је дизајнирао једноставно курзивно писмо које се састојало од слова познатог алфабета урађених у рељефу.
Међутим, ово није било право решење, јер је било потребно изумити систем који ће људима оштећеног вида омогућити, како читање, тако и писање. То је пошло за руком Енглезу, Т. М. Лукасу, који је користећи се примјерима нових стенографских техника изумио систем рељефних фонетских симбола.

Користећи се тим својим изумом, Лукас је 1837. транскрибовао Нови завјет. Џемсу Х. Фриру (1779./1886.) осмислио је кључно помоћно средство за писање тих симбола, такозвану „повратну линију“ која се употребљавала на принципу наизмјеничног штампања редова слијева-надесно и обрнуто са словима окренутим наопачке, што је читаоцу омогућавало да брзо и без грешке прелази с једног на други ред. Међутим, проблем писма за особе са потпуним оштећењем вида дефинитивно је Ријешио млади Француз тада ученик на Ајијевом Институту, Лоуис Браилле (Луј Брај) (1809./1852.).
Када је Браилле дошао у Институт користио се Ајијев рељефни алфабет, на коме је био одштампан један мали број књига. Лоуис Браилле је увидио све недостатке поменутог писма и одлучио да осмисли систем који ће особама са оштећеним видом омогућити да пишу и читају. Он је решење пронашао у „ноћном писму“, које су тајне службе користиле у ноћним ратним дејствима, када је комуникација била неопходна, а није било могуће запалити ватру.

Поменуто писмо изумио је официр француске артиљерије, Шарл Барбије. Писмо је имало структуру, од 12 испупчених тачака које су, комбиноване на различите начине, означавале поједина слова и гласове. Лоуис Браилле је ћелију од 12 тачака свео на шест и тако, 1825. године створио Брајево писмо. Након чега је 1829. године у књижици писаној Ајијевим испупченим латиничним словима приказао како се комбинација тачака из „шестотачке“ може користити не само за слова, већ и за математичке симболе, ноте и остале знакове. Поменуто писмо није било одмах прихваћено.

Тек 25 година касније Брајево писмо је у потпуности прихваћено на Ајијевом Институту. Након чега је 1878. Године прихваћено и на Међународној конференцији у Паризу, што је допринијело његовој масовнијој употреби. Тако је и УНЕСЦО 1955. године прогласио Брајево писмо, као универзално писмо за особе са потпуним и дјелимичним оштећењем вида у свијету.

Декларацијама Уједињених нација, Европске уније и Сједињених Америчких Држава загарантовано је да особе оштећеног вида, који читају Брајево писмо имају право бити информисани од стране службених власти и компанија на Брајевом писму.

Брајево писмо је тактилно тачкасто писмо које се састоји од омбинација унутар шест испупчених тачака распоређених у двије вертикалне колоне и тј. три хоризонтална реда. Посматрано одозго надоље лијеву колону чине прва, друга и трећа тачка, а десну четврта, пета и шеста.А кад су у питању редови,орњи ред чине прва и четврта, средњи друга и пета, а доњи трећа и шеста тачка. Знак који се састоји од комбинације тачака унутар једне шестотачке представља једноставан знак. У оквиру једне шестотачке могуће је креирање 63различита једноставна знака. Из наведеног разлога користе се и сложени знаци, који се добијају комбинацијом два или више једноставних знакова.
4 јануар је проглашен Свјетским даном Брајевог писма, односно његових шест малих, а чаробних тачкица.

За веома мали број изума се може рећи како су једноставни и користни. Један од њих је свакако и Брајево писмо, које помаже особама са потпуним и дјелимичним оштећењем вида, да, уз помоћ додира, читају и пишу. Самим тим један од најважнијих изазова, током школовања особа са оштећеним видом је свакако учење истог. Такође, поред свега наведеног, занимљива је и сама спознаја да и за особе са оштећеним видом постоји писмо које их може увести у свијет образовања, информисања, читања… Паралелно са учењем слова и бројева, упознаје се и са приборима за писање истог. Током школовања за писање овог писма претежно се користи Брајева писаћа машина. Иста има тастатуру од 6 тастера. С тим што сваки тастер, одговара једној тачци Брајевог писма. Отисак оставља, тако што деформише папир по ком пише.

Када је ријеч о папиру за писање Брајевог писма, за писање истог користи се обични тврди резани папир. Брајева машина је заступљена у готово свим областима, почевши од слова, бројева, нота, хемијских симбола и сл. Нешто мало мање заступљен начин писања Брајевог писма у односу на Брајеву машину, јесте писање помоћу Брајеве табле и шила. Брајева писаћа табла се састоји од двије (металне или пластичне) плоче правоугаоног облика које су са једне стране спојене шаркама како би могла да се отварају као књига. На десној ивици Брајеве писаће табле утиснути су бројеви који означавају редове.

На горњој плочи налазе се правоугли изрези, кућишта знаковних мјеста (код нас стандардне шестотачке), док су испод кућишта утиснута лежишта. Карактеристично за брајеву таблу је да се на истој ише с десна у лијево, а чита с лијевава у десно. Нумерација тачака при писању на табли се врши у обрнутом распореду па се тачке лијевог реда именују као 4., 5., 6., а тачке десног реда као 1., 2., 3. На Брајевој табли се пише са шилом.

Творац Брајевог писма Лоуис Браилле је рођен 4. јануара 1809. године у мјесту Купвре, недалеко од Париза. Несрећним случајем изгубио је вид већ у трећој години живота, тако да је у почетку стицао знање искључиво усменим путем. Међу својим друговима издвајао се по лаком и брзом учењу, тако да је већ са десет година добио стипендију од Краљевског удружења за омладину са оштећеним видом у Паризу, гдје наставља школовање. У новој школи већина наставника се само усмено обраћала ђацима и учила их читању испупчених слова по методи коју је увео оснивач школе Валентин Ои. Пошто су се испупчена слова добијала отискивањем бакарне жице на папиру, овај систем није омогућавао студентима да науче да пишу.

Поред овог метода постојао је и систем за „ноћно писање”, који је измислио капетан француске армије Шарл Барбије. Овај систем од 12 испупчених тачака користили су војници на бојном пољу за преношење тајних информација јер није подразумијевао усмену комуникацију. Лоуис Браилле се са овим системом упознао 1821. године када је капетан Барбије посјетио школу за дјецу без вида у Паризу.

За непуне три године Лоуис Браилле је створио нови систем за писање намијењен особама оштећеног вида тиме што је свео дванаест Барбијеових тачака на шест и извршио поправке које су омогућиле брже читање. По њему је овај нови систем добио назив Брајево писмо (Брајева азбука).

Своју прву књигу на Брајевом писму (Брајевој азбуци) објавио је 1829. године под називом „Метод за писање ријечи, музике и вишегласја уз помоћ тачака”, намијењену и приређену за особе без вида. Године 1837. својој азбуци придодаје симболе за математику и музику. Међутим, јавност је била скептична према његовој азбуци, па су ђаци сами морали да уче Брајево писмо (Брајеву азбуку). Његов систем писања за особе оштећеног вида у Француској је званично признат 1854. двије године након његове смрти. Данас се користе писаће и електронске машине за Брајево писмо (Брајеву азбуку).

Након завршетка студија Лоуис Браилле је предавао на Краљевском институту у Паризу. Поред тога био је врстан виолончелиста и оргуљаш, па је свирао оргуље у црквама широм Француске. Браилле је умро од туберкулозе у Паризу 1852. године. На стогодишњицу смрти, 1952. године, његово тијело је ексхумирано и са почастима поново сахрањено у Пантеону у Паризу.

Текст приредила Славица Самарџић, директор Невладине организације „Бијели стап“ – Никшић

Извор: www.усисјб.орг.рс

You may also like...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.