Заједно: Теодора Палинкаш

Теодора Палинкаш је успешан студент психологије на Филозофском факултету у Београду. Превремено рођење оставило је трајне последице и одузело јој вид.

Међутим, управо њен пример показује да је хендикеп категорија која настаје у интеракцији са окружењем. Уколико у окружењу постоји подршка, хендикеп не мора више да буде препрека за нечију укљученост и равноправно учествовање у образовању и животу заједнице,

Овом емисијом се завршава циклус од 10 епизода серијала „Заједно – добри примери инклузивне праксе“ који је реализован у сарадњи са Мрежом подршке инклузивном образовању.

Циљ је био да се истакне шта инклузивно образовање подразумева. А то је да:

• сва деца могу да уче и имају право на образовање и васпитање;
• деца најбоље уче у природној вршњачкој групи – зато им треба омогућити образовање у редовним предшколским, основним и средњешколским установама;
• наставници и школе треба да прилагоде начин рада тако да излазе у сусрет потребама све деце;
• некој деци је потребна додатна подршка због тешкоћа у приступању, укључивању и учествовању у образовању и васпитању.

Преузето – Радио Телевизија Србије
Фотографије: Радио Телевизија Србије

Слепа, успешна у пливању

ВРШАЦ – За пливање кажу да је најздравији од свих спортова, који превазилази све старосне границе, а развија читаво тело, седамнаестогодишња Теодора Палинкаш из Вршца, пливањем руши и бројне предрасуде, јер, иако не види, успешно савладава различите пливачке технике.

„Мени јако прија пливање, из разлога што, прво, освежава у овим врелим летњим данима, затим зато што је корисно да би се наше тело правилно развило, мишићи и читава телесна мускулатура, и на крају, волим пливање једноставно зато што ме опушта“, каже она.

Овако Теодора почиње причу о својим искуствима у школи пливања. Ова 17-огодишња слепа девојка редовна је ученица вршачке гимназије, завршила је основну музичку школу, свира клавир и бави се соло-певањем. Иако не види, већ трећу годину заредом усавршава своје вештине у води, уз минималну помоћ људи у окружењу.

„Мени је потребан неко само да ми каже куда да идем, да ми говори правац. Довољно је само да ја чујем ту команду“, објашњава Теодора.

Код ње је, дакле, било неопходно немогућност визуелне демонстрације надоместити објашњењима и говором, али, уз добру атмосферу и вољу свих у школи, то нијен представљало проблем. Ово што снимамо заправо је Теодорин испит, и провера успешности читавог тима.

„Она је дошла као и многи други пливачи као почетник, са једним основним одржавањем на води, и ево за ове три сезоне она је успела да коректно савлада технику прсног пливања“, каже један од руководилаца школе пливања Вршачки делфини Миодраг де Део Михајловић.

Теодора се бави и другим спортовима, иде у теретану и вежба, воли да се дружи, чита, и ни у чему не заостаје за својим вршњацима. Пливање је ипак нешто што посебно воли.

„То што не видим ме ни у чему не спречава, осећам се као да потпуно нормално живим, као и сваки други човек овде“, додаје уз осмех Теодора.

У претходних девет година, овде су се обучавала и друга деца са неким видом инвалидитета.

„Сви могу да пливају. То је активност која ми кажемо интра-утерус, проситиче из нашег порекла, од мајке, од воде. Потребно је само прилагодити приступ и методе обуке у зависности од личности и могућности, уколико постоји неки хендикеп код полазника.

Овога лета, поред Теодоре, кроз школу је прошло још више од стотину девојчица и дечака, девојака и младића. Сви они за који дан добиће и дипломе, као потврду успешно завршене обуке на различитим нивоима.

Преузето – Радио-телевизија Војводине