Због чега слепи и слабовиди не могу свуда уместо потписа да користе факсимил

Вероватно се и не сећате процедуре отварања банковног рачуна. Уз личну карту добијете документа која потпишете и ви и службеник банке. Ако сте слепи, теже иде. Иако је одобрено коришћење факсимила као својеручног потписа, слепе особе наилазе на проблеме када печатом потписују уговор.

Одлазак у компанију „Теленор“ те 2017. године Бранка ће памтити по томе што је уместо телефона добила одговор да га неће добити, јер је при потписивању уговора користила тзв. факсимил – печат за слепе.

„Служебник је узео уговор од мене, однео га негде, затим се вратио и исцепао уговор са мојим потписом уз образложење да не можемо закључити наведени уговор будући да се као особа са визуленим хендикепом, односно слепо лице, потписујем факсимилом“, каже Бранка Пећанац.

То је, каже, био окидач да правду потражи на суду, јер су по закону компаније дужне да особи која не може да се потпише својеручно омогуће коришћње печата за слепе. Случај добија на суду.

„Свака пресуда која се донесе у спору ради заштите од дискирминације представља искорак на плану подизања свести, ово је први пут да се једна пресуда објављује због дискриминације слепог лица“, каже Пећанац.

Из компаније, извињење и саопштење да су тада пословали са партнерима који су слепим и слабовидим особама дозвољавали да потпишу уговор само преко овлашћеног лица.

„У компанији ‘Јетел’, пре шест година, као и сада, слепи и слабовиди могли су да потпишу уговор факсимилом. Како је у оквиру заједничке понуде била укључена партнерска компанија, испоштована је њихова процедура која је у међувремену промењена“, наводе из те компаније.

Неке банке нису пролагодиле своје процедуре слепим особама

Из Савеза слепих поздрављају одлуку суда, али подсећају на многе проблеме са којима се слепи свакодневно суочавају.

„Банке нису своје процедуре прилагодиле потребама слепих особа, не све, али неке банке, па нам не дозвољавају да користимо факсимил у правном промету, већ нас приморавају да се потписујемо отиском прста, што је заиста понижавајуће“, наглашава Јелена Стојановић из Савеза слепих Србије.

Повереница за равноправност подсећа да је проблем настао одмах након доношења закона, али тврди да су недоумице решене после састанка са представницима банака и да се исти проблем јавља тек спорадично.

„Ограничења, немогућност потписивања са печатом на коме је угравиран потпис може важити само за формалне правне послове оне код којих је форма битан елеменат уговора, попут уговора о купопродаји непокретности, поклона, тестамент, а не да се тумачи тако да она важи у сваком случају“, рекла је повереница за запштиту равноправности Бранкица Јанковић.

У нашој земљи има више од 12.000 слепих или слабовидих особа. Упућени кажу да је неопходно правилно тумачење документа који тим особама омогућава да искористе своја законска права коришћењем угравираног потписа.

Припремила Јелена Вулиновић

Извор и фотографије: РТС