Свемирска истраживања: „Било је магично“ – нису веровали да ће моћи у свемир, али сан им се остварио

Постати астронаут је ван домашаја већине људи. Али да ли би строги процес селекције могао да буде више штетан него користан?

Нова свемирска компанија, Мишн астро ексес, жели да оспори перцепцију да је свемирско путовање само за оне који испуњавају конкретне физичке критеријуме и послао је прву посаду са инвалидитетима на лет у бестежинском стању.

„Било је магично”, каже Сина Барам говорећи о свом првом искуству боравка у бестежинском стању.

„Желео сам то да урадим од четврте године, али општеприхваћена претпоставка била је да је то ‘потпуно немогуће’.”

  • Како је свемирска трка променила совјетску уметност
  • Трка за природна добра Месеца – ко и како пише правила игре
  • Како звучи „ав, ав“ у свемиру

Слепи компјутерски научник из Северне Каролине био је један од 12 амбасадора са инвалидитетима које је одабрао Мишн астро ексес у Америци да би искусили лет у бестежинском стању док истовремено врше експерименте на инклузивним свемирским путовањима.

У будућности, ово би могло да значи уврштавање тактилних функција у и око шатлова или коришћење звука или вибрација за преношење информација.

„Од тога би користи могла да има читава аеронаутичка заједница”, каже Сина, објашњавајући да кад се ураде подешавања за особе са инвалидитетом то свима олакшава живот.

Смањење висине ивичњака, на пример, рађено је конкретно за кориснике инвалидских колица, али су тај потез поздравили и родитељи са дечјим колицима.

Астронаут НАСА Крис Хадфилд би вероватно волео то да чује.

Он је у вести доспео 2001. године кад је течност за чишћење процурело у његов визир и нагризло му очи, па није могао да види усред свемирског хода.

Да су му биле доступне тактилне и аудио информације, не само да је од тога могла да има користи слепа посада, већ би се и Хадфилд осећао безбедније.

У октобру, посада Мишн астро ексеса отпутовала је на Лонг Бич у Калифорнији и ушла на параболички лет Боинга 727.

Авион кога понекад називају „Комета за повраћање” лети у широким луковима.

Кад се авион нађе у највишој тачки лука, он прелази у слободан пад створивши бестежинско стање на око 20 секунди.

„Тренутак кад ми је допрло до мозга шта ће се десити био је кад су затворили врата авиона”, каже амбасадорка Мери Купер.

Она је одувек сањала о свемирском путовању, али је мислила да је за њу оно немогуће.

  • Зашто Сунце није жуто
  • НЛО у Југославији – Када је научна истина негде тамо

Al Powers
Студенткиња аеронаутичког инжењеринга и компјутерске науке на Универзитету Стенфорд рођена је са фибуларном хемимелијом, код које вам недостаје део или читава ножна кост.

Мери је као беби ампутирана нога испод колена и она данас користи протезу.

„То ми је сада једна од омиљених ствари у вези са мном”, каже она.

Кад је авион стигао у највишу тачку лука и гравитација је нестала, посада је први пут осетила бестежинског стање – што је била изузетна сензација.

„Није ствар у томе што лебдите нагоре, већ што вас више ништа не вуче надоле”, каже Сина узбуђено.

„Седите на земљи, а довољно је да се одгурнете само једним прстом и већ лебдите.”

Сина се питао како изгледа лебдење слепе особе кад њена једина константна референтна тачка – гравитација – нестане.

„Очекивао сам дезоријентацију”, каже он.

„Али чим сам почео да се навикавам на нулту гравитацију, одмах ми је постало пријатно и лако да се одгурујем с мање снаге и користим мало више финеса.”

  • Американци праве гигантски радар – да прате шта се дешава у дубоком свемиру
  • Космизам – мистична руска религија за ракетно доба

Сина је покушао да користи аудио сигнале за навођење да би се кретао уз помоћ звука.

„И погодите шта се десило? Нисмо могли да их чујемо”, каже он, објаснивши да је у овом авиону много бучније него на путничком лету.

„Научили смо нешто ново.”

Али десило се и нешто неочекивано.

Кад се огласила команда „спусти ноге” – означивши крај параболе – „многи од нас у посади који смо били без вида или са слабим видом могли смо да пронађемо наше простирке”, каже он.

„То је само жива потврда, и ефикасности наше унутрашње радне меморије и свих решења до којих смо у прошлости морали да долазимо на Земљи.”

Неуспех аудио сигнала за навођење отворио је неке друге расправе.

Могу ли да се употребе слушалице коштане проводљивости?

Или можда вибротактилна повратна информација – сензација вибрације – тако што се уређај постави на нечију кожу на којој може да осети звук?

Мерин експеримент јој је дозволио да прави премете.

Al Powers
Она је желела да покаже да може да се служи „станичним кретањем” – безбедно да маневрише по кабини – са или без протезе на нози.

„Могла сам да пустим ногу да оде, да само лебди. У једном тренутку сам се обрнула, радећи премете.

А то је било невероватно искуство”, каже она, доказујући да протезе уместо удова никога не спутавају.

Иако су Мери и Сина део прве посаде с инвалидитетима која је учествовала у параболичком лету, они нису први појединци.

Стивен Хокинг је 2007. описао искуство као „истинску слободу”, а у септембру је Хејли Арсено била једна од четири цивилна астронаута који су летели у Спејсиксовом Инспирејшену 4.

Она има титанијумску бутну кост након што је као дете преживела рак костију.

  • Да ли су људи могли да загаде Марс
  • Скривене опасности човековог првог лета у свемир

Други астронаут, Рич Клифорд, добио је дијагнозу Паркинсонове болести непосредно пред трећи свемирски лет – али то није било објављено у свим медијима.

Мери каже: „НАСА, и влада са њиховог становишта, никад није бирала никога са инвалидитетом.

Одувек су се држали веома строгих стандарда.”

„А ти стандарди нису безбедни”, додаје Сина.

„НАСА чини медвеђу услугу човечанству, као и самим астронаутима, неразмишљањем унапред о инклузивности.

Кад на окупу имате групу људи са разноврсним способностима збир је моћнији од његових појединачних делова.”

То је нешто што је НАСА искористила педесетих, кад је регрутовала 11 људи са вашингтонског Универзитета Голодет – за глуве и особе са слабим слухом.

Многи су оглувели од менингитиса, који им је оштетио вестибуларни систем унутрашњег ува учинивши их „имуним” на морску болест.

Они су учествовали у разним експериментима како би се изјаснили о физиолошким и психолошким искуствима током кретања, укључујући у бестежинском стању.

Један експеримент их је одвео на немирно море Нове Шкотске.

Док је научницима озбиљно позлило, Једанаесторка из Голодета се картала.

Al Powers
Сина сматра да „ејблизам” кочи ову индустрију.

„Влада урођено веровање да су особе с инвалидитетом некако мање вредне и стога се ниједан други њихов потенцијал не узима у обзир”, каже он, рекавши да са тим мора да се прекине.

Мери каже да постоје једноставни начини да се прошири инклузија.

Астронаути говоре неколико језика, зашто онда Амерички знаковни језик (АСЛ) не би постао један од њих?

Неки чланови посаде су се током мисије споразумевали знаковима, али тумачење речи је било отежано кад би људи лебдели наглавачке у простору.

Одмах је почело да се размишља о решењу – можда да дрон региструје знаке и прикаже их кориснику окренуте у правом смеру?

Тако нешто би вредело узети у разматрање.

  • Свемирски туризам: Корист за човечанство или опасност по животну средину
  • Артур Кларк: Књижевна дела која су предвидела свемирска путовања

Следећи пут Сина жели лично да истражи „сонификацију жироскопа”, где би звук и вибрације могле да му пруже осећај кретања у неком одређеном правцу.

Он каже да би одела за лет могла да имају уграђене те функције, од чега би користи имали сви, не само слепи астронаути.

„Мери ће радити на нечему и неће морати да дигне поглед да би знала да се помало ротира, зато што би њен леви кук завибрирао.”

„Морамо да превазиђемо размишљање о овоме као о нечему што се ради као вишак.

Ово су неопходне ствари за разматрање, а ми то просто још нисмо почели да радимо.”

Мишн астро ексес није усамљен у овој свемирској трци.

Европска свемирска агенција је почеком године објавила позив за шест пара-астронаута, а активиста за права особа с инвалидитетом Еди Ндопу потписао је неколико споразума о чувању поверљивих информација о свемирским путовањима.

Вративши се на Земљу, 12 амбасадора Мишн астро ексеса сада ће такође „преиспитати живот на земљи” и подстаћи на већу инклузивност у оквиру научних, технолошких, инжењерских и математичких (СТЕМ) сектора.

„Оно што на мене оставља највећи утисак је да нам заправо не треба превише прилагођавања и подешавања”, каже Мери, која се често сети искуства из октобра.

„Сваке ноћи лежим у кревету и покушавам да призовем тај осећај потпуног бестежинског стања.

То је осећање за којим знам да ћу јурити још дуго времена.”

Извор и фотографије: Boom 93

You may also like...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.