Симона Ситаруш – Слепи сликар из Румуније

Сликама Симоне Ситаруш, слепог сликара, људи су могли да се диве у холу здања Румунске Опере 1-6 април текуче године. Потом је поставка пресељена у „Кући културе“ Министарства унутрашњих послова Румуније. Чак иако посматрачу није познато у каквим невероватним околностима су насликани морски пејзажи или букети цвећа, одушевљавају га њиховом бескрајном сензибилношћу.

Нико, само на основу посматрања ових слика не би могао предпоставити да је аутор слеп. Ја сам, на пример, ову задивљујућу чињеницу сазнала од организатора на самој изложби. Кад слика, Симона држи платно на коленима и при руци су јој сликарске боје, врло уредно увек по одређеном реду сместене у њиховим кутијама, тако да Симона увек зна тачно коју боју употребљава.

Она има представу слике у свести и према томе одређује на којим местима на платну ставља жељене боје. Један начин на који се такође сналази је и тај да мери прстима дужину и ширину платна. Тако слика потпуно самостално, без ичије помоћи. „Осећам коју боју је најбоље да ставим. Користим четкицу или чак прсте.“ каже Симона. „Ја углавном сликам композиције а портрете ређе. Раније ме је занимао детаљ и моје слике су биле класичне. Сада више тежим ка изразавању стања. Форма ме не занима, тако да је свака слика једно ново искуштво.“

Симона има 28 година. Пре скоро 4 године је дипломирала на Академији ликовних уметности „Луцеафарул“ а сликањем се бави одавно. Њене слике одају, не само Симонин таленат, већ и технике којима се служи а које је научила за време студија. Зидови њене собе су свуда прекривена сликама. То су углавном новији радови који одишу савременим, модерним мотивима а неколико њих је са почетка Симонине каријере. Међу овим сликама постоје велике разлике у стилу, разлике које јасно раздвајају период Симониног стварања на време пре и после њене трагедије.

Симона је изгубила вид у септембру 2006. године. Била је на мору, а кад се вратила кући осетила је да има благу упалу на једном оку. Помисливши да се ради о коњуктивитису, одлучила је да оде код лекара. Сутрадан ујутру је нагло изгубила вид. Одмах се вратила кући, по први пут опипавајући зидове. Од тог тренутка више никад није могла да види. Лекари су јој саопштили да се на мору заразила једном врстом веома опасне бактерије по имену рицкетсиа која јој је за свега 24 сата уништила фотосензитивне ћелије из рожњаче. Офталмолози су рекли да се више ништа не може учинити, али Симона и њена мама нису хтеле да се помире с тим.

Симона је сазнала за једног специјалисту из Америке коме је ова бактерија одлично позната. Он је рекао да су потребне две операције и да ће после тога све бити у реду. Неколико месеци пошто је ослепела, Симону је оперисао овај лекар и постоперативне анализе су показале да су јој се рожњаче опоравиле. Лекари су обећали да ће Симона прогледати. Једино је нужно јос једном оперисати оба ока ласером да би се одстранили поклопцићи беличасте боје којима су јој очи привремено биле покривене ради заштите.

Симона је сво време благо намрштена, али никад се не жали. „Када сам ослепела, страсно сам се упласила, али рекла сам себи да живот иде даље. Кукњавом се ништа не може постићи! Чињеница да имам много пријатеља око себе који ми прузају подрску, веома је вазна. На срећу, нико из мог окружења ме није избегавао због мог хендикепа.“, прича Симона.

Да би помогли овој слепој девојци сликару, представници Генералне дирекције за социјалну помоћ, организују један хуманитарни спектакл у „Кући културе“ Министарства унутрашњих послова Румуније, по чијем заврсетку ће бити приређена лицитациона продаја Симониних слика.

Од средстава прикупљених на тај начин ова млада девојка сликар моћи ће да оде у Француску где ће бити урађена операција која ће јој повратити вид. „Како ћеш сликати када поново прогледаш“, питала сам. „Сачуваћу много од стила којим сада сликам, због тога што ме прикажује много боље“, гласио је одговор.

Дорина Енциу

Преузето из часописа „Литера ноастра“ бр. 4 за 2008. годину.
Са Румунског превео Лоријан Попи